Heljda

	HELJDA
	Latinski naziv:	Fagopyrum esculentum
	Sinonimi:
	Razdeo:	Magnoliophyta
	Klasa:	Magnoliopsida
	Red:	Caryophyllales
	Porodica:	Polygonaceae
	Rod:	Fagopyrum

Opis biljke:
Heljda je planinska biljka kratkog vegetacionog perioda. Stabljika visine od 30 - 150 cm, rebrasta, razgranata, čvrsta, a kad sazri crvena. Listovi su srcoliki. Na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 krupnih i mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih rado posećuju pčele. Plod je oraščić.

Poreklo:
Heljda je u Evropu prenesena iz Azije u vreme krstaških ratova u 15. veku.

Stanište:
Uspeva na različitim zemljištima, lakim, peskovitim i teškim tlima.

Razmnožavanje, gajenje i nega:
Kratkog je vegetacionog perioda i brzog rasta. Sazreva za otprilike tri meseca od časa sejanja, pa je vrlo pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov. U nekim zemljama seju heljdu ponajpre zbog meda, jer je heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen.

Lekoviti deo biljke:
Cela biljka

Energetska i nutritivna vrednost:


Lekovito delovanje:
Heljda predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za mnoge bolesti savremenog doba. To su, pre svega, hipertenzija, odnosno povišeni krvni pritisak, reumatizam, glaukom, dijabetes i bolesti koje nastaju kao posledica radioaktivnog zračenja.

Recepti:

Napomene:

Pogledajte još