Kako bi trebalo brati lekovito bilje?

• Živeći u prirodi, čovek je kroz vekove i pokoljenja sticao iskustva, dragocena za organizaciju svakodnevnog života. Pored ostalog otkrio je otrovnost, lekovitost i hranljivost raznog bilja.

(kratki saveti)

1. Jedno lice ili jedna grupa treba i smije da sakuplja u toku jednog dana ili sezone samo jednu vrstu medicinskog (lekovitog) bilja. Kada se završi sezona jedne vrste treba preći na branje druge. Osobito bi trebalo paziti da se otrovno bilje ne pomeša sa neotrovnim. Uglavnom, bilje mora biti čisto.

2. Nikad na jednom mjestu ne treba obrati i iskopati svo bilje, nego treba ostaviti najbolje primerke radi samorazmnožavanja.

3. Medicinsko bilje se bere samo po lepom i potpuno suvom vremenu, kad nema rose, a nikako po kiši ili neposredno posle kiše.

4. Cveće, lišće i ostale nežne nadzemne dijelove bilja, treba sušiti na promaji, u hladovini a nikako po suncu.

5. Sušare za voće, povrće, kukuruz, ili za neke druge ratarske kulture, tavani, čardaci, šupe, skladišta ili neke druge pokrivene prostorije, najbolja su mesta za sušenje bilja.

6. Osušene delove ljekovitog bilja treba čuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra obloženim tamnom i jakom hartijom za pakovanje, višeslojnim papirnim vrećama, u vrećama od gustog tkanja, limenim kutijama, zemljanim gleđosanim sudovima i dr.

7. Zbog nedostatka prostora, bilje treba odmah prodati nakon kvalitetnog sušenja.

8. Botaničko poznavanje lekovitog bilja i razlikovanje od sličnog nelekovitog ili otrovnog je uslov da bi se pravilno bavilo sakupljanjem istog.

9. Otrovno bilje ne smeju brati deca, dojilje i trudnice.

10. Svako, pa i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obeleženo (pogotovo otrovno bilje).

11. Posle rada sa otrovnim biljem treba se presvući, oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a gde je moguće odmah se okupati. Treba imati ručnu apoteku za hitnu pomoć.