Paradajz-lekovito povrće

“Ono što je Francuska revolucija predstavljala u razvoju socijalne svesti Evropljana, to je paradajz predstavljao u istoriji ishrane.” Ovako italijanski pisac Lućijano De Krešenco opisuje pojavu paradajza na trpezama širom Evrope. Malo je poznato da su ljudi ovo povrće nekada smatrali veoma otrovnim.

Francuski botaničar Turnefor dao  je paradajzu  latinski naziv Lycopersicon esculentum (vučija breskva). Obajšnjenje latinskog naziva je jednostavno: breskva zbog okruglog oblika, a vučija zbog pogrešnog ubeđenja da je otrov paradajza smrtonosan. Neki su ovaj naziv pogrešno povezivali sa vučijom breskvom koju je Galen u trećem veku n.e. opisivao kao slatki,opasni mamac za ubijanje vukova.

Paradajz je poreklom iz Južne i Centralne Amerike.  Godine 1519, španski moreplovaci Ernan Kortes je otkrio ovu biljku u vrtovima astečkog vladara Moktesume i doneo seme u Evropu, gde je u početku sađen kao ukrasna biljka i nije se koristio za ishranu.

Prva sorta paradajza koja je stigla u Evropu verovatno je bila žute boje, budući da je u Italiji i Španiji  ovo povrće nazvano zlatna jabuka (pomo d’oro ). Italija je prva zemlja izvan Južne Amerike koja je počela da uzgaja paradajz.  Francuzi su ovu biljku  nazvali pommes d'amour, tj. jabuka ljubavi, budući da su verovali u njena afrodizijska dejstva.

Paradajz koji mi danas koristimo spada u višegodišnje biljke.U pitanju je maljava biljka koja dostiže visinu od 1 do 3 m i ima slabu drvenastu stabljiku koja se često uspinje kao puzavica uz druge biljke. Cvetovi su prečnika 1 do 2 cm, žućkaste boje, sa pet zašiljenih latica; rađaju u cvastima od 3 do 12. Plodovi su u početku zeleni, a sazrevanjem dobijaju zagasito crvenu boju. Plodovi mogu biti različite veličine, u zavisnosti od sorte. Plod je slatko-kiselog ukusa i bogat je vitaminima A ,C ,B1 ,B2. Smatra se i lekovitom biljkom, zbog velike koncentracije likopena koji ima pozitivno dejstvo na srce i prostatu.

Paradajz u Evropi daje plodove isključivo leti, dok se u Čileu i Ekvadoru, zahvaljujući tropskoj klimi, plodovi beru tokom čitave godine. Međutim, zbog visoke koncentracije kiseline u plodu, paradajz je biljka koja je najpogodnija za konzerviranje. Ovo je biljka koja se najviše koristi kada je spremanje zimnice u pitanju, a lekovita svojstva likopena su veća u kuvanom paradajzu.

Izvor: Agropress