Selen
 |
SELEN |
|
| Latinski naziv: | Levisticum officinale | |
| Sinonimi: | Selim, ljupčac, belestika, veleždin, velestika, lesandrina, lubčac, Ijubačac, milobud, miloduv, trojevac | |
| Razdeo: | Magnoliophyta | |
| Klasa: | Magnoliopsida | |
| Red: | Apiales | |
| Porodica: | Apiaceae | |
| Rod: | Apium | |
 |
||
| Opis biljke: | ||
| Selen je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 2 metra. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamno zeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetlo žute boje. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima. Poseduje jak miris koji se prijatno širi oko nje. | ||
|
||
| Poreklo: | ||
| Mediteranskog porekla | ||
|
||
| Stanište: | ||
| Proširen je po celoj južnoj Evropi. | ||
|
||
| Razmnožavanje, gajenje i nega: | ||
| Lako se uzgaja, a na kvalitetnoj zemlji može da izraste i do metar u visinu. Odlično podnosi zatvoren prostor, pa kao jednogodišnja kultura može da se gaji i u saksiji. Tamnozeleni listovi sa karakterističnim mirisom beru se po potrebi sve do jeseni, a onda se preostalo lišće sakupi i osuši kao i koren. Retko se nalazi u prirodi, a kod nas i nije poznata kao samonikla. Koren se iskopava u rano proleće ili u jesen, seče na tanke kriške ili po dužini, a onda suši u tankom sloju u hladovini i na promajnom mestu. Osušen čuva se u tamnim staklenim posudama. U početku koren ima sladak i sluzav ukus, koji postepeno prelazi u gorak i ljut. |
||
|
||
| Lekoviti deo biljke: | ||
| Koren i plod | ||
|
||
| Energetska i nutritivna vrednost: | ||
|
||
| Lekovito delovanje: | ||
|
Selen je prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. Često se daje zajedno sa drugim žitaricama za lečenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grčeve u crevima. Čaj od korena selena uklanja teškoće u varenju, posebno kod prekomernog lučenja želudačne kiseline. Istovremeno je i jak diuretik za edeme, naročito kod izraženih otoka nogu, gihta, reume, teškog i bolnog mokrenja, ako je uzročnik višak belančevina u mokraći. Slično dejstvo postiže i kod katara mokraćne bešike, svih akutnih i hroničnih oboljenja bubrega, a preventivno je uspešan u sprečavanju stvaranja peska i kamenja. Delotvoran je i kod nervnih slabosti, a uspešno otklanja i migrenu izazvanu lošim radom bubrega. Narodni lekari ovaj čaj preporučuju i kod lečenja žutice. |
||
|
||
| Recepti: | ||
| Čaj kašičica sušenog i iseckanog, ili pola kašičice sirovog korena prelije šoljom ključale vode. Ostavi se deset minuta da vri poklopljeno, a onda procedi. Da bi se postigao željeni efekat, piju se dve šolje dnevno nezaslađenog čaja u gutljajima. Kod problema sa varenjem praćenog i nadimanjem, čaj se pravi od jednakih delova mešavina korena selena i kima, koji se, umesto u vodi, kuvaju u vinu. | ||
| Napomene: | ||
| Ovaj čaj treba da zaborave jedino trudnice i osobe koje imaju povišenu temperaturu. Koren kao začin ne treba dodavati za vreme termičke obrade namirnica, jer kuvan ili pregrejan dovodi do kontraefekta. | ||
Pogledajte još
Pretraga sajta
Sadržaj
Google Oglasi
Preporučujemo
Google Oglasi
Designed by Web Korporacija - Energija novih ideja!