Timijan

Timijan je zeljasta biljka, raste obično kao žbun, do 30 cm. Listovi su sitni, tvrdi, lagano prema dole savijeni, sivo-zelene boje. Ima svetloružičaste ili belčaste cvetove, slične majčinoj dušici. Mlade grančice su četvorouglaste, kratke i gusto obrasle beličastim dlačicama, a starije su oble, gole i drvenaste.

Jakog je aromatičnog mirisa i gorko ljutkastog ukusa. Sadrži 0,5 do 2,5 posto eteričnog ulja čiji je glavni sastojak timol, po kojem miriše cela biljka i kojem se pripisuje oštrina ukusa.

U starom Egiptu timijan se koristio kao sredstvo za parfimisanje u obliku mirisnih masti i za balzamiranje pokojnika. Starim Grcima bio je simbol hrabrosti. Verovalo se takode, da lišće čaja sprečava noćne more, dok su drugi smatrali da čaj omogućava da se vide nimfe i vile.

Poznato je preko sto različitih, samoniklih vrsta ovog začina. Biljka samoniklo raste uz Sredozemno more i u Maloj Aziji, a uzgaja se u mnogim zemljama sa suptropskom i kontinentalnom klimom.

Iako je biljka toploga podneblja, dobro podnosi i niske temperature, pa ga možemo uzgajati i u kontinentalnim krajevima u svom vrtu ili u saksiji, a lepo će se uklopiti i u kamenjaru. U vrtu voli sunčano mesto i zavetrinu, a najbolje uspeva u plodnoj neutralnoj, dobro dreniranoj zemlji. Treba izbjegavati vlažnu i kiselu zemlju.