U svetu je sve manje zdrave izvorske vode

Borba za vodu
6.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje!
Potrošnja vode se udvostručila od 1950. godine!
Količina zagađene vode je veća nego u basenima 10 najvećih svetskih reka!

Poseban problem predstavlja zagađenje podzemnih voda. Ova zagađenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda – zbog korišćenja veštačkog đubriva i otpadne vode  iz seoskih naselja.

Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagađujući je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.
Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori biće zagađeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanim odvodom. Uređenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!
Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svoje otpadne vode, kroz 20 izliva, ispušta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečišćavanja. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.
U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i korišćenje municija sa “osiromašenim uranijomom” zagadilo neke od izvora kraških voda i vrela u južnoj Srbiji.

Šta možemo i moramo da učinimo s vodom?

Da je štitimo i štedimo. Svaki dan, na svakom mestui u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uče da štede vodu od najmlađe dobi, da uče da vole prirodu, da budu osetljivi na pitanja zaštite životne sredine, jer će upravo oni u budućnosti donositi odluke o razvoju društva. Najveća nestašica pitke vode u istoriji, procenjuju UN.
Nedostatak političke volje doveo je do toga da je svet suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom, ističe se u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi BBC. Izveštaj upozorava na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeno sa nedostatkom vode ukoliko se na preduzmu hitne mere. Reč je o najvećoj do sada sačinjenoj studiji o količinama pitke vode koje svet ima na raspolaganju. Predviđanja UN su prilično mračna. Šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom.
U izveštaju se ističe da će se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta broja stanovništva, zagađenja i klimatskih promena. U narednih dvadeset godina, ističe se u izveštaju Ujedinjenih nacija, prosečna količina vode kojom će ljudi raspolagati biti manja za trećinu. Prečišćavanje otpadnih voda je ključno. Svakog dana se u reke, jezera i vodene tokove baca šest miliona tona otpada. Najveći deo raspoložive pitke vode korsti se za navodnjavanje i proizvodnju hrane. Veliki deo toga mogao bi da se sačuva, kažu Ujedinjene nacije, ukoliko bi se za navodnjavanje koristile prečišćene otpadne vode.